Würzburg Residenz

Würzburška rezidencija jedna je od najlepših baroknih palata Evrope i od 1981. godine nalazi se na UNESCO listi svetske baštine. Izgrađena je u 18. veku kao sedište würzburških knezova-biskupa, prema projektu arhitekte Baltazara Nojmana. Šetnja počinje na prostranom trgu ispred palate, gde stoji Frankonijina fontana. Na njenom vrhu je bronzana Frankonija sa zastavom u ruci, a u podnožju sede tri velikana ovog kraja: pesnik Valter fon der Fogelvajde, vajar Tilman Rimenšnajder i slikar Matijas Grinevald. Iza fontane se pruža fasada od toplog peščara, puna skulptura, grbova, balkona od kovanog gvožđa i krovnih figura koje kao da stražare nad trgom. Unutra vas dočekuje čuveno stepenište, natkriveno svodom bez ijednog potpornog stuba. Na njemu je Đovani Batista Tjepolo naslikao jednu od najvećih fresaka na svetu, alegoriju četiri tadašnja poznata kontinenta, punu egzotičnih životinja, ljudi i boja. Svod je preživeo i bombardovanje 1945, kada je veliki deo grada i palate razoren. Posle stepeništa sledi Bela dvorana, u kojoj nema boja, samo bogata siva i bela štukatura sa ratnim trofejima, oklopima i zastavama, osvetljena kristalnim lusterima. Odmah zatim dolazi Carska dvorana, srce palate: Tjepolove freske na kupoli, pozlaćeni ornamenti koji se uvijaju oko prozora, stubovi od šarenog veštačkog mermera i skulpture antičkih bogova u nišama, među njima Neptun sa trozupcem i boginja sa paunom. Dalje se nižu sobe obložene tapiserijama sa prizorima venecijanskog karnevala, intarzirana vrata, pozlaćeni ramovi slika i nameštaj iz vremena knezova-biskupa. Kroz ovaj album pokušao sam da uhvatim oba lica rezidencije. Spolja su to simetrija fasade, ritam prozora i stubova i mir trga pod oblačnim jesenjim nebom, sa pogledom na tvrđavu Marijenberg, vinograde i tornjeve katedrale. Unutra je to svet u kome nijedna površina nije ostala obična, a svetlost kroz visoke prozore oživljava svaki detalj. Zadatak fotografa ovde nije da ulepša, nego da pronađe ugao iz kog se ta harmonija najbolje vidi.